NAJPOGODNIJA ZEMLJIŠTA ZA ORAH

Duboka i strukturna, rastresita zemljišta sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom, dobrim hemijskim i biološkim osobinama, odgovaraju gotovo svim podlogama i sortama oraha. Od pojedinih tipova zemljišta za uspevanje oraha su pogodni černozem u svim varijantama, gajnjača i aluvijalna zaemljišta. Manje su pogodna lesivirana zemljišta,a loša su pseudoglej ili podzolasta zemljišta. Isto tako su nepovoljna zaslanjena i plitka zemljišta.

Teška i vlažna zemljišta su hladna i teška za obradu koja je moguća samo u određeno vreme. Koren se razvija u površinskom sloju i takva stabla će biti osetljivija leti prema visokim temperaturama, a zimi prema mrazevima. Sasvim je razumljivo da će ta stabla pre da stradaju od jakih kolebanja zemljišne vlage i sl.

Laka zemljišta redovno su topla. Ukoliko se đubre i navodnjavaju, stabla oraha dobro napreduju, daju kvalitetne plodove i ranije sazrevaju, a u zimski period ulaze fiziološki spremnija. Ta zemljišta vrlo su pogodna za jezgraste vrste voćaka. U našoj zemlji postoje voćnjaci na pesku, i daju od lične prinose (plantaže oko Subotice, Sombora i dr.).

Preimućstvo lakih zemljišta je umogućnosti izvođenja obrade u svako doba. Obrada je znatno jeftinija u odnosu na teška zemljišta.

Značajna su dva uslova vazana za zemljište koja omogućavaju da se orah uspešno razvija i daje obilne prinose i dobar kvalitet plodova.

Prvije da ima povoljan režim vlažnosti, i u sušnom periodu, što znači da ima veliku retencionu moč, ili da je njemu podzemna voda na domaku korenovog sistema.

Drugi je da zemljište bude stalno aerirano da bi se u njemu koren mogao dobro razviti. Takvo zemljište se nalazi na fluvioglacijalnim terasama.

Prilikom izbora zemljišta svakako treba imati u vidu značaj orografskih činilaca na uspevanje oraha. U orografske činioce ubrajaju se nadmorska visina, reljef, ekspozicija i blizina već ih vodenih površina.

Nadmorska visina javlja se kao ograničavajući faktor više u severozapadnom delu nego na jugu zemlje. Sa povećanjem nadmorske visine smanjuje se temperatura vazduha. Zbog toga je na većim visinama cvetanje i sazrevanje plodova kasnije. Orah se može gajiti na raznim nadmorskim visinama od morskog nivoa do oko 1.000 m nad morem. Iznad 800 m nadmorske visine prinosi oraha su neredovni, plodovi su sitniji, a često nema bilo kakvog roda. Stabla oraha rastu, ali ne rađaju.

U zavisnosti od nadmorske visine i eks pozicija može da ima jači ili slabiji uticaj na proizvodnju oraha. Na vecim nadmorskim visinama i geografskim širinama pogodnije sujužne ekspozicije, i obratno, manje nadmorske visine i geografske širine pružaju povoljnije uslove za gajenje oraha.

Nagib (inklinacija) terena je vrlo značajan za ostvarivanje rentabilne proizvodnje. Nagib utiče na osvetljenost, primenu mehanizacije, količinu vode u zemljištu i na pojavu erozije.

Nagib terena nije ograničavajući činilac u organizovanju proizvodnje oraha. Ko¬riste se i tereni sa vrlo oštrim reljefom, ali pošto se prethodno na njima izgrade terase. Oblik i veličina terasa zavisi od nagiba. Terene sa nagibom do 3° nije potrebno terasirati.

Tereni sa blagim nagibom imaju prednost nad potpuno ravnim površinama jer je izraženije strujanje vazduha, pa je manja opasnost od izmrzavanja.

Izgradnja terasa predstavlja poboljšanje terena za gajenje oraha. Izgrađuju se pre osnovne pripreme zemljišta, pomoću specijalnih mašina. ili. kombinovano, mašinama i uz učešće radnika.

Površine sa nagibom preko 9° moraju se terasirati. Terasama se daje kontrapad od oko 5% i pad po dužini od 0,5 do I %. Za odvođenje viškova vode sa terasa one se moraju prekidati na određenim dužinama, kanalima za odvođenje vode. Mreža puteva je tako postavljena da omogućuje ulazak mašina na terase.

Blizina mora, jezera i velikih reka utiče na smanjenje temperaturnih kolebanja, na povećanje relativne vlažnosti vazduha, na početak vegetacije (vegetacija počinje kasnije), pa i na fazu cvetanja i završetak vegetacije.

Velika jezera ublažavaju zimske temperature i poboljšavaju klimu tih područja.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA

     Da bi se orah pravilno razvijao, redovno rađao i duže živeo, treba zemljište pažljivo pripremiti. Priprema zemljišta se uglavnom sastoji u čišćenju terena, ravnanju, meliorisanju i rigolovanju.

U nizu mera pripreme zemljišta za sađenje oraha treba pre svega izvršiti čišćenje od kamenja, panjeva i žila šumskog drveća ili starih voćaka, trnja i žbunastog drveća.

Krčenjem drvenastih biljaka i vađenjem njihovih žila i svih drvenastih ostataka umanjuje se opasnost od truležnice korena u novom zasadu.

Vađenje panjeva (krčenje) može da se obavi ručno (ako su manje površine) i pomoću buldožera (na većim površinama).

Da bi se izbegle smetnje prilikom sadnje, a kasnije i prilikom obrade i negovanja orašara, zemljište treba poravnati. Ako je zemljište strmo, pa postoji opasnost od erozije i ispiranja hranljivih materija, neophodno je napraviti terase i potporne zidove. Ravan teren može se jednostavno poravnati buldožerom, kojim se odstranjuju manja udubljenja ili uzvišenja.

Izrada terasa danas nije suviše skupa, jer za veće površine može da se koristi odgovarajuća mehanizacija.

U izvesnim slučajevima, u pripremanju zemljišta za gajenje oraha neophodni su meliorativni radovi radi odstranjivanja nekih loših osobina zemljišta. Najčešće se me1iorativni radovi odnose na odvođenje suvišne vode sa podbarnih terena, jer orah ne podnosi podbarno zemljište. Zemljišta sa visokom podzemnom vodom samo izuzetno se koriste za gajenje oraha, i to samo posle postavljanja drenaže terena. Pored tih radova, pod melioracijom se podrazumeva i humifikacija i kalcifikacija zemljišta, tj. mere kojima se popravlja struktura i pH vrednost zemljišta.

Suvišna voda se odstranjuje kopanjem drenažnih jarkova kroz orašar, na dubini od 0,7 do 1 m. Iz sloja u kojem se razvija glavni deo korenovog sistema suvišna voda se odstranjuje pomoću podzemnih perforiranih cevi ili jarkova, koji se postavljaju u pravcu najvećeg pada i u koje se stavlja krupno kamenje, ili glinene cevi, tako da se voda kroz njih odvodi van parcele. Suvišna voda se može odstraniti i pomoću specijalnog pluga podrivača (drenažni plug ili plug krtica), koji razbija nepropustljivi zemljišni horizont i pravi podzemni kanal kojim se odvodi suvišna voda.

Posle krčenja i ravnanja, po površini se rastura organsko i meliorativno đubrivo i zemljište rigoluje do dubine od 0,7 do 0,8 m ili podriva i duboko ore.

Agromeliorativnim đubrenjem treba u sloju zemljišta od 45 do 50 cm obezbediti optimalne količine hranljivih materija neophodnih za redovnu i obilnu rodnost oraha.

   Osnovno đubrenje zemljišta (fertilizaciju) treba izvoditi na taj način što se polovina planirane količine đubriva pre rigolovanja zaore na 20 cm, a druga polovina rasturi u momentu rigolovanja. Agromeliorativnim đubrenjem treba poboJjšati plodnost zemljišta, tako da ono u sloju od 45 do 50 cm sadrži oko 2,5-3% humus a, 1,5-3% kalijuma (~O), 0,12-0,13% fosfora (PzOs), 1,1-1,25% magnezijuma (MgO) i potrebne količine mikro elemenata. Potrebna količina humusa može se nadoknaditi u toku prve tri godine uno¬šenjem organske mase (kompost, stajnjak, zelenišno đubrivo i dr.).

Neposredno posle rasturanja organskih i mineralnih đubriva zemljište treba poorati. Rigolovanje zemljišta pre podizanja intenzivnih zasada je jedna od neophodnih mera. Posle rigolovanja zemljište postaje rastresito i sa povoljnim vodno-vazdušnim i toplotnim režimom, što je uslov bi se dobro razvije korenov sistem mladih sadnica, a kasnije i odraslih voćaka. U rigolovanom zemljištu bolje se razlaže uneto organsko đubrivo, pa takvo zemljište u toku jeseni, zime i ranog proleća dobro prima vodu i dobro je čuva u toku leta. Rigolovanje se izvodi specijalnim plugovima rigolerima, najčešće uz upotrebu trktora guseničara, a ako je prethodno zemljište podriveno, vrši se duboko ora¬nje na 45-50 cm dubine, jednobraznim plugom.

Ako se sađenje oraha planira u jesen, zemljište treba rigolovati kasno u proleće ili u toku leta, kako bi letnje vrućine i jesenje kiše usitnile zemlju. Za prolećno sađenje rigolovanje se izvodi u jesen ili zimi, kako bi se zemljište pod uticajem zimskih mrazeva usitnilo. Mnogo je bolje da se rigolovanje izvrši što ranije, nego neposredno pred sađenje, jer se u tom slučaju zemlja ne može slegnuti, pa bi kasnije sleganje izazvalo povlačenje posađenih sadnica u dublje slojeve.

Za rigolovanje već ih površina upotrebljavaju se plugovi koje vuku teški traktori guseničari jačine preko 90 konj skih snaga.

Podela površine na parcele.

   Kada se plantažni zasad podiže na većoj površini, vrlo je važno da se ta površina podeli na parcele. Kroz sredinu orašara, u pravcu koji je najkomunikativniji treba izgraditi glavni put. U tom slučaju kroz sredinu voćnjaka mora se ostaviti razmak od 25 do 30 m. Međutim, ako se orah gajiu čistoj kulturi, parcelacija nije neophodna, jer se međuredni prostori mogu koristiti za puteve. Ako se sa¬de međukulture, potrebno je izvršiti parcelaciju. U tom slučaju od glavnog puta pružaće se od njega desno i levo pomoćni putevi.

Veličina parcele je veoma važna za buduću organizaciju rada i primenu savremene agrotehnike i često varira zbog reljefa. Na osnovu iskustva preporučuje se da površina parcele ne bude veća od 8 do 10 ha. Pri tome dužina parcele treba da iznosi 300-500 m, a širina 200-300 m. Parcele treba da su orijentisane popreko na pravac najčešćeg vetra. Ako je nagib terena 2-30 i više, parcele treba tako rasporediti da se osnovna obrada može vršiti popreko. Na položaj ima koji su izloženi jakim vetrovima, ili su sa većim nagibom, parcele treba da budu manje nego obično. Treba nastojati da veličina parcela bude ujednačena. U tom slučaju treba na osnovu najmanje parcele ndrediti veličinu ostalih.

Raspored sadnica.

   Pravilan raspored sadnica treba pre svega da obezbedi dovoljno životnog prostora (hrana, svetlost i voda), sigurno oprašivanje, odnosno oplođenje i primenu mehanizacije.

U zasadima oraha sadnice mogu biti raspoređene u kvadrat, pravougaonik, trougao i po izohipsama.

     Po kvadratnom rasporedu sadnice su posađene u pravim redovima, sa podjednakim rastojanjem između redova i u redovima tako da se redovi pruža ju i uzduž i popreko, i to pod pravim uglom. Zahvaljujući takvom razmeštaju voćke su podjednako izložene svetlosti i imaju podjednak hranljivi prostor. Taj raspored obezbeđuje najlakšu ob¬radu zemljišta u oba pravca. Redovi su pravi i orašar ima lep izgled, lako se izvodi za¬štita od bolesti i štetočina i lako se komunicira kroz voćnjak.

     Pravougaoni razmeštaj sadnica se razlikuje od prethodnog po tome što je rastojanje između redova veće i što je rastojanje između stabala u redovima manje, tako da se krune voćaka kad odrastu u redovima često dodiruju. Taj način rasporeda sadnica omogućava međurednu obradu u jednom pravcu. Zbog toga se pravac redova podešava prema izvodljivosti mehanizovane obrade zemljišta i borbe protiv biljnih štetočina i iza¬zivača bolesti. Ako terenski uslovi dozvoljavaju, pravac redova se prilagođava prema najboljem osvetljenju, tj. u pravcu sever – jug.

     Trougaoni (šahovski) razmeštaj sadnica primenjuje se kada se formira kotlasta pramidalna kruna. Voćke imaju podjednako rastojanje u svim pravcima i mogućaje obrada zemljišta u mladim zasadima u tri pravca. Ovde se voćke sade na temenima ravnostranog trougla. Stabla svakog drugog reda nalaze se u međuprostorima naizmeničnih redova. Na taj nač i stane 15% sadnica više na istoj površini, ali to razume se ide na uštrbhranljivog prostora.

     Raspored voćaka po izohipsama primenjuje se na strmim terenima, gde preti opasnost od erozije. Kod tog rasporeda razmak između redova je nejednak, često se po¬j avljuju suredice, što otežava obradu i druge agrotehničke mere u orašaru. Raspored voćaka po izohipsama prilagođava se padu terena, ali tako da se izbegne umetanje kratkih redova- suredica. Zbog toga je mnogo bolje da se redovi lome na izvesnim tačkama i prilagođavaju geometrijskim terasama, umesto da se umeću kratki redovi.

Prilikom rasporeda voćaka u zasadu treba nastojati da redovi budu pravi i da se . pružaju u pravcu sever – jug. Na taj način vocke su najbolje izložene sunčevoj svetlosti. Kakvi će redovi biti zavisi naročito od reljefa, erozionih procesa, unutrašnjih komu¬nikacija i dr. U vetrovitim rejonima najbolje je da su redovi upravni na pravac vetra, kako bi se umanjilo njihovo nepovoljno dejstvo.

Određivanje rastojanja i broja stabala po hektaru

Rastojanje između voćakaje različito, kako između redova, tako i u samom redu.

Ono uglavnom zavisi od osobina sorte i podloge, njihove bujnosti, osobina zemljišta, klimatskih uslova, načina obrade, mogućnosti primene mehanizacije i dr. Voćke treba saditi na dovoljnom rastojanju, tako da na jedinicu površine stane najveći mogući broj sadnica, ali da se time ne stvori zasenjivanje koje bi nepovoljno delovalo na prinos. Raz¬mak treba da obezbedi normalan i maksimalan razvitak krune, tako da bude dovoljno osvetljenja, a zatim da stablo ima zadovoljavajući hranljivi prostor.

Od mnogih činilaca zavisi koje će rastojanje biti između stabala. U tome ne može biti nikakvog šablona. Ipak su od najvećeg uticaja oblik krune koji treba da ima buduća vocka, podloga i tip plantaže.

Uzimajući u obzir ove činioce, u sledećoj tabeli navodimo orijentaciona rastojanja.

Ranije je preporučivano da razmak između stabala bude takav da voćke mogu ne samo da se nesmetano razvijaju dostižući maksimalne razmere krune, već i da im se grane na periferiji nikad ne dodiruju.

Međutim, u savremenoj proizvodnji oraha sa primenom mehanizovanih procesa odstupa se od tradicionalnog shvatanja da je orah voćka koja zahteva znatno veći prostor nego druge vrste voćaka. Zbog toga pri određivanju razmaka oraha, odnosno broja stabala po jedinici površine treba voditi računa o primenjenom stepenu intenzivnosti li gajenju i o nameni proizvodnje. Naročito voditi računa o činiocima koji utiču na raz¬mak, kao što su podloge, osobine zemljišta, oblik krune, genetsko-biološke osobine sorte i odlika rejona gde se zasad podiže.

Izračunavanje broja sadnica po jedinici površine (po ha) vrši se tako što se prvo izračuna površina koju zauzima jedna sadnica, pa se s tom površinom podeli površina jednog hektara. Na primer, razmak između sadnica je 6 x 5 m. Znači sadnica zauzima površinu od 30 m2. Za površinu od 10.000 m2 biće potrebno 333 sadnice, jer je 10.000 : 30 = 333.

Postupak iznalaženja broja sadnica u kvadratu i pravougaonom obliku je isti, tj. pomnoži se rastojanje između redova sa rastojanjem između vocaka. Pri sađenju u trougao (šahovski raspored) stane 15% više sadnica nego sađenjem u kvadrat, odnosno pravougaonik. Tako, na primer, umesto 333 sadnica koliko stane na jedan hektar kvadrat¬nog rasporeda, pri sađenju u trougao staće 383 sadnice.

Kopanje jamića.

 -Na zemljištu koje nije ranije rigolovano iz bilo kojih razloga kopaju se rupe (jamići) u koje se sade voćke. U stvari, treba razlikovati dva osnovna slučaja koji se javljaju u praksi, prvo kada je kopanje jamića jedini način pripreme zemljišta za sađenje i drugo, kada se jamići kopaju u zemljištima koja su na celoj površini umereno duboko obrađena.

Kopanje jama može da bude mehanizovano, ili najčešće ručno.

Mehanizovano kopanje jama izvodi se pomoću naročitog svrdla koje se priključi za traktor ili je sa sopstvenim pogonom. Takvo kopanje jamića ima veliku prednost nad ručnim kopanjem, jer je pre svega jeftinije, brže se izvodi, štedi se u ljudskoj radnoj snagi i što blagovremeno može da se površina pripremi za sađenje.

Ručno kopanje jama kao mera pripreme zemljišta za sađenje ekstenzivan je na¬čin pripreme. Primenjuje se samo na strmim terenima, s nagibom većim od 12°, na kojima se zbog erozije ne bi smelo rigolovati. Jame se kopaju i za sađenje oraha na okućnici, u bašti i u dvorištu, pored staza, međa, puteva i slično.

Voćarski stručnjaci preporučuju različite širine, dubine i oblik rupe za sađenje oraha. U svakom slučaju treba nastojati da širina bude 1,5-2 m. Dubina rupe uglavnom zavisi od tipa zemljišta. Laka zemljišta svojom strukturom omogućavaju da korenov sistem normalno prodire u dubinu i na tim zemljištima dubina treba da bude oko 50 cm. Na teškom i nepropustljivom zemljištu dubina jame treba da bude 55-65 cm. Veće dubine nemaju opravdanja, pogotovu kada se zna da se glavni deo korenovog sistema oraha razvija na dubini od 50 do 60 cm.

Oblik rupe nije naročito značajan – kopaju se rupe različitog oblika. Smatra se da okrugla rupa više odgovara kružnom obliku korena, ali to nema praktičkog značaja. Jame su kvadratne, pravougaone ili okrugle, zavisno od konfiguracije terena. Jama se kopa tako što se prvi sloj zemlje (od 20 cm), izbaci sa jedne strane jame, a drugi sloj (od 20 do 40 cm) sa druge strane. Najdublji sloj (od 40 do 60 cm) samo se prekopa i ostavi na istoj dubini.

Što se tiče vremena kopanja jama, bolje je da se kopaju ranije. Za jesenje sađenje najbelje je da se jame iskopaju 1,5-2 meseca ranije, a za prolećno u toku prethodne jeseni ili zime. Pri zatrpavanju rupe oko sadnice najpre se ubacuje površinski oranični sloj (prvi ašov) zemlje, a zatim zemlja drugog ašova, odnosno zdravica.

Ako je zemlja drugog ašova teška i zbijena, onda se ostatak jame dopunjava površinskom zemljom sa strane, a zemlja drugog ašova (zdravica) rastura okolo po oraničnom sloju. Posle toga svakoj jami treba dodati po 0.5 kg mineralnog đubriva NPK, čiji je odnos O : 15 : 30, a zatim to đubrivo izmešati sa zemljom, pa saditi voćke.

U rigolovanom i dobro pođubrenom zemljištu kopaju se mnogo manje jame, prečnika 60-80 cm, a dubine 30-40 cm.

 Raspored glavnih sorti i sorti oprašivača

Pravilan izbor i raspored sorti prema odnosima oprašivanja jedan jeod neophodnih uslova rodnosti voćaka. Te je pesebne značajne za orah kod kojeg je izražena dihogamija, te jest neistovremeno sazrevanje muškog i ženskog gametofita. Dihogamija se javlja u obliku protandrije, Protandrija je oblik dihogamije u kojem prašnici sazrevaju pre tučkova (šeinovo.šampion, tisa elit, petovi, sibišel rani i mnoge druge sorte). Kada tučkovi sazrevaju pre prašnika, te je oblik dihogamije koji se zove protoginija (drjanov¬ski, kostjuženski i dr.). Kod .sorti oraha kod kojih je izražena dihogamija ne može biti samooplođavanja, pa samim tim ni reda. Zato je potrebno obezbediti oprašivače, tj. sorte koje se međusobno oprašuju i timese obezbeđuje siguran red.

U savremenom načinu gajenja oraha teži se teme da se gaji vrle mali broj sorti na već im površinama, S druge strane, usled jake izražene dihogamije neophodno je da u svakom zasadu budu zastupljene najmanje dve sorte oprašivača.

Za dobar rod oraha potrebno je da se oplodi 3/4 pa i više formiranih ženskih evetova, što se može postići same ako ima dovoljno i pravilne raspoređenih dobrih oprašivača. Profesor Korać (1998) navodi da se obično sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a najbelje je tri sorte oprašivača. Sorte oprašivača treba da su debre prilagođene uslovima sredine, da imaju dobru klijavost polena, odnosno da debre oprašuju glavne sorte, da cvetaju istovremeno sa ostalim sortama, da im plodovi imaju što bolji kvalitet i da se početak rodnosti i dugovečnosti podudara sa glavnom sortom, Sorta oprašivač koja poslednja cveta trebale bi da ima homogamo cvetanje, kako bi i sama dala zadovoljavajući rod.Postoji više načina rasporeda glavnih sorti i sorti oprašivača, Mi navodimo primer profesora Koraća (1998), koji je dao šematski raspored dve osnovne sorte i tri sorte oprašivača. Osnovne sorte su obeležene brojevima 1 i 2, a oprašivači brojevima 3, 4 i 5.

Razmeravanje i obeležavanje mesta za sađenje

Razmeravanje i obeležavanje mesta za sađenje oraha obavlja se posle fine pripreme rigolovane površine pomoću tanjirača, ravnjača, rotoforeza i sprovedenp parcelizacije zemljišta u budućem zasadu. Razmerava se svaka parcela posebno vodeći računa da se pravci redova poklapaju u susednim parcelama budućeg zasada.

Idealan pravac redova je sever – jug. On omogucava najbolje i najravnomemije osvetljenje voćaka u zasadu. Na padinama pravac redova treba da bude upravan na pravac nagiba terena da bi se sprečila erozija zemljišta, U vetrovitim područjima pravac re¬dova bi trebalo da bude u pravcu duvanja dominantnog vetra u toku godine.

Na velikim površinama razmeravanje i obeležavanje mesta za sađenje treba po¬.moću markera (kočića) dužine 50-60 cm da obavi geometar teodolitom ili pravougao¬nom prizmom, ili iskusni voćar pomođu če lične pantljike, vizir motke i markera. Kraj¬nji redovi u j:asadu oraha treba da budu udaljeni od međe najmanje polovinu rastojanja između voćaka.

Razmeravanjem se obezbeđuje da redovi budu pravilni (pravi ili po izohoipsama), pa najpre treba odrediti pravac prvog osnovnog reda. Na tako postavljenu liniju (pravac), mogu se odmah odrediti mesta za pojedina stabla i to prostim odmeravanjem utvrđenog razmaka. Određivanje pravca drugih redova i mesta za sađenje voćaka u njima vrši se tako što se u obe krajnje tačke osnovnog reda (gde se nalaze mesta za voćke) postave upravne linije (pod pravim uglom). Razmeravanje i obeležavanje mesta za sa-đenje voćaka naj lakše je ako je zemljište ravno, a raspored voćaka kvadratni. Tada se mogu koristiti i pantljike sa obeleženim mestima za sađenje u redu.

Tako određena mesta za sađenje sadnica obeleže se kočićem i tu se kopaju rupe (uvek sa iste strane kočića), pa se prilikom postavljanja sadnice viziranjem do¬vedu u pravac reda.

Već smo kazali da razmeravanje na većim površinama treba da obavi geometar, koji će pomoću instrumenata ili trostrane prizme razme¬riti površinu, izvršiti parcelaciju i odrediti mesta za sađenje oraha. Međutim, ako se radi o manjim površinama, ta¬da može biti raspored sadnica u kvadrat, trou¬gao ili pravougaonik. Na uglovima (na prese¬ku dva reda) pravac se određuje na jedan od

sledećih načina: pomoću krsta za viziranje, pant1jike i kanap a sa obeleženim mestima; korišćenjem vizir motke ili pomoću okvira koji se za tu svrhu posebno pravi. Okvir se pravi od letava. Prilikom razmeravanja, dva ili više radnika rukuju okvirom i na uglovi¬ma zabadaju kočiće radi obeležavanja mesta za sadnicu.

Mesta za sađenje obeležavaju se kočićem, trskom ili letvicom, koji treba da tra¬ju samo dok se sađenje ne završi. Radi uštede nije potrebno da se obezbedi materijal za obeležavanje mesta na celoj pobršini. On se koristi više puta prenošenjem sa jedne par¬cele na drugu – kada se na jednoj završi sađenje.

Na manjim, a i na većim površinama, ako postoji mogućnost za obeležavanje me¬sta sadnica, koriste se pritke. U tom slučaju posađena sadnica se vezuje za pritku i tako se štiti od jačih vetrova.

 IZBOR I PRIPREMANJE SADNICA ZA SAĐENJE

Kvalitet sadnica ima gotovo presudan značaj za primanje posle sađenja, za rast i razvitak, odnosno za pun uspeh proizvodnje oraha.

Prilikom izbora sadnica naročitu pažnju treba obratiti na razvijenost korena i nad¬zemnog dela, autentičnost sorte i podloge, na starost i zdravstveno stanje sadnice i na to da nisu mehanički oštećene.

Za podizanje orašara treba koristiti isključivo sadnice prve klase sa dobro razvi¬jenim korenovim sistemom, potpuno zrelim (zdrvenjenim) nadzemnim delom u celoj svojoj dužini.

Sadnice treba da imaju dobro sraslo spojno mesto, da su prave i bez mehaničkih povreda. Iskustvo je pokazalo da slabije sadnice, pod istim uslovima gajenja na stalnom mestu, zaostaju u razvoju, slabije se primaju i zimi stradaju od mraza. Naročito je važno da sadnice imaju snažan, korenov sistem, što bolje očuvan prilikom vađenja. Zbog toga mehanizovano vađenj e, koj e je bolje, brže ij ednostavnij e, ima velike prednosti nad ruč¬nim. Time se pri vađenju sačuvaju upravo one sitne žilice od kojih najviše zavisi prima¬nje.

Identitet sorte mora da bude apsolutno siguran, jer svaka greška učinjene u tom pogledu odražava se višestruko nepovoljno. (Ako se zasadi neka druga neplanirana sor¬ta, mogu da se poremete odnosi oplođenja, a razlike u vremenu sazrevanja izazivaju i posebne troškove oko berbe plodova i zaštitu orašara),

Identitet podloge je takođe vrlo važan, jer od njega zavisi razvijenost, rast i rod¬nost stabla oraha.

Pri izboru sadnica za podizanje orašara izuzetno je važno koliko su sadnice sta¬re. U praksi se upotrebljavajujednogodišnje i dvogodišnje, a samo izuzetno trogodišnje. Trogodišnje sadnice nemaju dobar prijem, normalan rast i ne obezbeđuju očekivani uspeh. Jednogodišnje i dvogodišnje sadnice imaju niz prednosti nad trogodišnjim: nji¬hovo vađenje je lakše i brže, žile se bolje sačuvaju, primanje je mnogo veće, kruna se može formirati na željenoj visini, vetar u prvoj godini manje klati posađene sadnice itd. Zakržljale sadnice ne treba koristiti, jer se slabo primaju, a i kad se prime loše se razvi-jaju i mogu stradati preko zime od mrazeva, čak i kad oni nisu naročito jaki.

Treba saditi potpuno zdrave sadnice bez ikakvih znakova viroze i drugih bolesti, naročito bez tumora na korenu (Emjinia tumefaciens), ili nadzemnim delovima (Bacterium tumefaciens), truležnice žila i prisustvo štetočina.

Sadnice moraju biti dobro sačuvane od mraza, mehaničkih povreda i isušivanja.

Sadnice oštećene od mraza su lake i nisu sveže, a to se može utvrditi i tako što se nači¬ni presek na stablu ili žilama. Ako su delovi tkiva potarnneli, ma i u vidu jedva primetnih pega ili linija, znači da su sadnice stradale od mraza. Naročito je važno da koren bu¬de pošteđen od izmrzavanja, jer je prema mrazu osetljiviji nego ostali organi voćke .

Vreme i način vađenja sadnica imaju veliki uticaj na primanje i uspevanje budu¬ćeg zasada. Zato ih treba vaditi samo u punom zimskom mirovanju. Ako se izvade pre potpunog završetka vegetacije, one će imati u tkivu manje hranljivih materija, biće pod¬ložne izmrzavanju i isušivanju. Takođe ako se u proleće zakasni, povrediće se žilice ko¬je su se razvile u jesen, što predstavlja nepotrebno gubljenje rezervnih hranljivih mate¬rija za obrazovanje tih žilica. Naročito je nepoželjno ako se u proleće zakasni pa krene vegetacija, tada je prijem vrlo slab, a ako se sadnice i prime, slabo se razvijaju. Najbo¬lje je da se sadnice vade u jesen, po završetku vegetacije pa da se , ukoliko uslovi do¬zvoljavaju, tada i sade. Ako se ne mogu posaditi odmah, moraju se dobro utrapiti, uz sve potrebne predostrožnosti zbog isušivanja, odnosno izmrzavanja.

Pokazalo se da je slabo razvijen i pri vađenju sadnica jače povređen korenov sistem jedan od najčešćih uzroka slabog primanja sadnica na stalnom mestu.

Prema voćarskom Pravilniku o normama kvaliteta, sadnice orah a treba da ispunjavaju sledeće uslove:

– Jednogodišnje sadnice oraha moraju imati korenov sistem sa najmanje tri osnovne žile. Dužina svake žile mora da iznosi najmanje 30 cm. Dužina nadzemnog de¬la sadnice mora da ima 40 cm. Prečniksadnica neposredno iznad spojnog mesta ne sme biti manji od 12 mm, a presek spojnog mesta da je srastao najmanje 50%.

– Dvogodišnje sadnice oraha moraju imati razvijen korenov sistem sa najmanje tri osnovne (skeletne) žile. Dužina žila treba daje najmanje 30 cm. Presek spojnog me¬sta treba da je srastao najmanje 90%. Prečnik dvogodišnje sadnice iznad spojnog mesta treba da je najmanje 14 mm.

– Sadnice oraha mora da budu bez znakova ikakavih bolesti i štetočina, kao i bez mehaničkih oštećenja.

 Pripremanje sadnica za sađenje.

     Pre sađenja sadnice treba pažljivo pregledati a naročitu pažnju obratiti na korenov sistem (da li je dovoljno razvijen, da nije isušen i stradao od niskih temperatura, da nema j ačih mehaničkih povreda i drugo).

Najbolje bi bilo da je rasadnik u neposrednoj blizini planiranog zasada oraha i da se vadi onoliko sadnica koliko se može posaditi u toku dana. Sadnice koje će se posadi¬ti u toku dana treba držati u privremenom trapu ili u hladu, a ako je vazduh suvlji, žile treba okvasiti i pokriti da se ne bi isušile. Najčešće se sadnice nabavljaju iz manje-više udaljenog rasadnika, pa se prilikom pakovanja i transporta mogu oštetiti. Ako su žile makar i najmanje uvenule, treba ih najpre držati u vodi 24 h, pa ih onda, ako se ne mo¬gu odmah saditi, treba utrapiti. Ako su sadnice sasvim zdrave i sveže, treba ih odmah utrapiti. Kako će se sadnice trapiti zavisi od toga kako će se saditi u voćnjeku. Ako se sadnice oraha nabavljaju u jesen i iz bilo kojih razloga, ne mogu odmah posaditi (nego će se to obaviti u proleće), treba ih brižljivo utrapiti i zaštititi od niskih temperatura, miševa i drugih glodara. Ako se sade u jesen, dovoljno je da se koren sadnica pokrije sit¬nom i umereno vlažnom zemljom, kako se ne bi sušio. Posle vađenja iz trapa i donošenja na parcelu gde će biti sađene na stalnom mestu, sadnice treba pripremiti za sađenje. Priprema se sastoji u skraćivanju predugačkih žila (ukoliko to nije urađeno ranije), od¬stranjivanju povređenih ili polomljenih žila i potapanju korena u smesu balege, ilovače i vode.

Zdrave i dobro raspoređene žiletreba ravnomerno skratiti. Prilikom skraćivanja, nasuprot dosadašnjoj pogrešnoj praksi, žile treba da ostanu dovoljno dugačke (25-30 cm), što gotovo presudno utiče na prijem sadnice i njen kasniji razvoj. Što je korenov sistem duži i bolje razvijen, primanje i razvoj sadnica biće bolji. Ostavljanjem dužih žila sačuvaju se mnoge sitne žile i žilice, koje imaju važnu ulogu u primanju i životu voćaka. Ako su prilikom jesenjeg vađenja i ostavljanja sadnica u trapu žile bile skraćene, onda ih pre sađenja ne treba skraćivati, jer se već na starim presecima formirao kalus koji obezbeđuje regeneraciju korena. Žile treba skraćivati oštrim makazama koje ne povređuju tkivo, ili oštrim nožem. Preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer tada brže zara¬staju. U slučaju da se na korenu primete guke tumora (Bacterium tumefaciens),sadnicu treba uništiti. Vrlo je korisno da se koren sadnice oraha sa već skraćenim žilama potopi u 2% rastvor plavog kamena radi dezinfekcije preseka, pa zatim u kašu od goveđe balege, ilovače i vode. U toj smeš i žile treba da ostanu 12-24 časa, da bi se osvežile i tako poboljšali uslovi za obrazovanje tvornog tkiva (kalusa).

Taj postupak naročito je preporučljiv ako se sadi u proleće i pod nepovoljnim uslovima. Umesto potapanja korena u smešu balege, ilovače i vode, u novije vreme sve se više upotrebljava i daje odlične rezultate rastvor fitohormona. Do sada su najbolji re¬zultati postignuti upotrebom rastvora naftil-sirćetne (NAA) i indol-buterne (IBA) kise¬line u koncentraciji 0,03-0,05%. U tom rastvoru žile treba da ostanu 10-12 časova.

 SAĐENJE

     Na zemljištu koje je rigolovano jama se ne mora kopati onako široko i duboko kako je to opisano, nego samo kada je zemljište u stanju ledine ili je pliće obrađeno. Veličina rupe na izrigolovanom zemljištu treba daje onolika koliko je neophodno da se žile mogu dobro rasporediti, pa je dovoljno da rupa bude 50 cm široka i 40 cm duboka. Međutim, ukoliko je kopanje jame jedini način pripreme zemljišta (na ledini) za sađenje oraha, onda jama treba da bude šira i dublja (1,20-1,50 x 0,6-0,70 m). Ovako pripremljene jame se na dve nedelje pre sađenja delimično popune zemljom kako bi se ova slegla i odredila pravilna dubina sađenja sadnica, štoje naročito značajno. Dubina sađenja se reguliše stavljanjem trošne zemlje na dno rupe, ako je duboko, ili vađenjem zemljišta iz rupe, ako je plitko. Mora se strogo izbegavati suviše duboko ili preterano plitko sađenje. U prvom slučaju primanje je slabije i teže, sadnice se sporo razvijaju, rodnost je manja, pa i vek im je kraći, A pri suviše plitkom sađenju voćke su izložene suši, slabije se razvijaju, prilikom obrade mnoge ži1e se povređuju, što dovodi do zaostajanja u porastu. Prema usvojenom pravilu sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu. Za orijentaciju na koju dubinu sadnice voćaka treba da se sade može da služi i korenov vrat. One se sade tako da je korenov vrat u nivou površine zemljišta. Najbolje je da se za tu svrhu koristi daska ili letva.

Pošto se dubina sađenja pravilno odredi, što se postiže pomoću daske koja je za tu namenu napravljena, jedan radnik drži uspravno sadnicu i rukom raspoređuje žile, a drugi oko i preko njih nanosi sitnu plodnu zemlju. Kad se žile pokriju, zemlja se nagazi počevši od periferije rupe prema sadnici, vodeći računa da se gaženjem ne pokidaju žilice. To se obavezno radi na lakšim zemljištima. Ako je zemljište vlažno, onda je ga¬ženje laganije i kraće. Kad se nanese dovoljno zemlje i izvrši poslednje gaženje, treba po površini dodati dobro zgoreo stajnjak, preko kojeg se nabaci sloj zemlje. Stajsko đubrivo i ostala đubriva ne smeju biti u dodiru sa žilama. Ranije se praktikovalo da se jedan sloj organskog đubriva stavi ispod, a drugi iznad žile. Međutim, ogledima je utvrđeno da to nije dobro, jer đubrivo ispod žila otežava kretanje vlage iz dubine do žila, naročito kada je suša. .

Najbolje je ako se posle organskog đubriva oko sadnice nabaci zemlja i napravi “činija” – malo ulegnuće u koje će se voda slivati oko sadnice. Pri prolećnoj sadnji, posle obrazovanja takvog levkastog udubljenja treba zasađenu sadnicu zaliti. Prema potrebi, zalivanje se može ponoviti još dva do tri puta. Ako se sađenje oraha obavlja u arid¬nom rejonu, gde su leta suva, tada u proleće treba izvršiti zastiranje oko sadnica (pleva ili sličan rastresiti materijal), da bi se sprečilo preterano isparavanje, naročito pri prolećnom sađenju.

U hladnijim rejonima, gde se zimi javljaju niske temperature koje mogu izazvati oštećenja korena oraha zasađenih ujesen, na jedan metar oko stabla zemljište se zastire nezgorelim stajnjakom ili nekom drugom organskom materijom. Ako se prilikom sađe¬nja koristi kolac uz koji se sadnica veže, onda ga treba pobosti u sredinu rupe tako da 15-20 cm bude u neobrađenom sloju rupe.

Kolac treba da bude dovoljno visok, oljušten i impregniran u 3%-nom rastvoru plavog kamena. Tako impregniran kolac traje oko 7 godina, za koje vreme orah poraste, pa kolac treba izvaditi da ne bi podzemni deo trulio i trulež se prenela na ži1e. Prilikom sađenja voćke se stavljaju uvek sa iste strane koca u čitavom zasadu. Kolac je višestruko koristan, jer sprečava da se posađena voćka lomi, štiti je od nepovoljnog uticaja vetra, može sprečiti mehaničke povrede stabla oruđima za obradu zemlje (sa strane sa koje je stavljen), korisno deluje na ublažavanje opasnosti od izmrzavanja i ožegotina. po¬sle sađenja sadnicu oraha treba vezati za kolac pri osnovi i pri vrhu. To se obično vrši vrbovim prutom ili nekim drugim vezivnim materijalom i to i u obliku osmice, ne pretežući mnogo, tako da se sleganjem zemlje ne zateže oko sadnice.