Zenski cvetovi, iz kojih posle oplodnje nastaju plodovi, razvijaju se iz vršnih pupoljaka letorasta (izuzetak čini nekoliko sorti kod kojih su rodni i boćni pupoljci na letorastu), pa rodnost oraha zavisi od broja letorasta u kruni. Kako rezidbom možemo znatno uticati na razvoj većeg broja letorasta, ona se smatra izuzetno važnom u savremenom gajenju oraha, nasuprot ranijem verovanju da orah ne treba orezivati.

Prvih godina orezivanjem se formira kruna. Visoke sadnice orah a se prekraćuju, bez obzira da li su sađene u jesen ili u proleće, uvek u proleće krajem marta ili početkom aprila. Na kojoj visini ćemo prekratiti sadnicu zavisi od toga koliko visoko deblo želimo. Visina debla oraha je vrlo značajna, jer se deblo upotrebljava za izradu prvoklasnog furnira. Pored toga većom visinom debla možemo uticati na smanjenje šteta od mrazeva. Kruna oraha mora biti toliko visoka da omogući mehanizovanu berbu, kao i nesmetan prolaz mehanizaeije pri obradi zemljišta i zaštiti. Deblo ne sme biti ni previše visoko, jer takve voćke kasnije počinju plodonošenje, manji je prinos, teže se obavljaju i manji je efekat mera zaštite, skuplja je rezidba, zaštita i berba itd. Visina debla od 150-180 cm smatra se optimalnom u savremenom uzgoju oraha. Zato se sadnice oraha prekraćuju na visini 170-200 cm od zemlje. Presek treba da je vrlo malo ukoso (skoro ravan) na 0,5 cm iznad dobro razvijenog pupoljka.

 Presek treba premazati kalem-voskom. Sacinice oraha koje nisu vise od 200 cm ne prekraćuju se. Merama rezidbe na zeleno već u toku prve godine se počinje s formiranjem krune. Kod sadnica visokih 170-200 cm umesto rezidbe uklanjamo samo vršni pupoljak da bi dobili kotlastu krunu.Kod oraha se najčešće formira kotlasta kruna (slika 1).

Za razliku od breskve gde se radi formiranja kotlaste krune ostavljaju tri osnovne (ramene) grane pod uglom od oko 120°) kod oraha se može ostaviti i četiri, a izuzetno i pet grana. Ukoliko ih je više, ugao je manji, jer zajedno treba da su raspoređene u krugu od 360° s tim da jedna grana ne dođe iznad druge na tako malom odstojanju. Vertikalno rastojanje izmedju ramenih grana treba da bude 10-15 cm. Rezidbom na zeleno čim prodje opasnost od poznih prolećnih mrazeva (kad su mladari dugački nekoliko centimetara ili kada su pupoljci tek nabubreli pre listanja) uklanjaju se pupoljci ili mladari koji bi mogli biti konkurentni budućim ramenim granama čime se hrana usmerava u mladare koji su izabrani za buduće ramene grane. Kod sorti čija stabla imaju ostar ugao grananja. tj, cije grane rasu vertikalno, treba prekratiti bliže osnovi. Grane koje se razvijaju iz suočica imaju znatno veći ugao u odnosu na vodilicu.

Mladare koji se razvijaju ispod onih odabranih za ramene grane treba ostaviti da bi sadnice u toku prve godine imale što veću lisnu masu. Pošto su oni po položaju niži, slabije će se razvijati i neće konkurisati ramenim granama. Ove grane ostaju obično dve godine, pa čak i rode, pa se rezidbom u martu ili početkom aprila uklanjaju. U prvoj godini orah ima relativno mali porast i u proleće ramene grane se ne prekraćuju. U toku vegetacije druge godine rezidbom na zeleno se uklanjaju česti, bočni mladari koji se razvijaju ako su izmrzli vršni pupoljci na letorastima ili tek krenuli mladari posle poznih prolećnih mrazeva.

U drugoj godini posle sadnje letorasti često porastu 150 cm i više. Zato se u proleće treće godine oni prekraćuju radi izazivanja boljeg grananja. I narednih godina, ako se na vreme i kvalitetno obavljaju sve potrebne agrotehničke mere, biće dobar porast letorasta koje u proleće, radi boljeg grananja, treba prekraćivati za 1/4 do 1/3 njihove dužine. Rezidbom na zeleno se uklanjaju mladari koji se razvijaju na neželjenom mestu, i to što ranije kako bi se trošilo što manje hrane za porast nepotrebnih mladara.

Rodna stabla oraha takođe treba orezivati, samo ne tako intenzivno kao, na primer, breskvu ili jabuku. Rezidbom se umanjuje ogoljavanje donjih grana i pomeranje roda u vršne delove krune. Rezidba se mora posmatrati povezano sa ostalim agrotehničkim merama (ishranom, navodnjavanjem itd.). Jače se orezuju stabla slabog porasta, pri čemu se prekraćuju višegodišnje grane, da bi se izazvao jači porast letorasta. Jača rezidba ovakvih stabala mora biti praćena inenzivnijim đubrenjem. U SAD se orah orezuje i mehanizovano pomoću neke vrste kosačice, s tim što se kruna formira u vidu širokog živog zida. Na taj način se orah orezuje obično svake druge ili treće godine.

Ako treba ukloniti deblje grane iz krune oraha, rezidbu treba obaviti krajem marta. Izvodi se oštrom testerom na oko 10 cm od osnove i ostavi se nekoliko dana da se sokovi cede iz preseka (da se rana “isplače”). Posle toga patrljak uklonimo do osnove, presek zagladimo oštrim kresaćim nožem i obavezno premažemo kalern-voskom.

Ako se gaji kao međukultura u zasadu oraha, zbog apopleksije kajsiju treba orezivati samo tokom vegetacije.